Na dan praznika srpske i slovenske pismenosti, slovenskih prosvetitelja sv.Kirila i Metodija, Dveri Niša sa ponosom objavljuju rezultate ovogodišnje kampanje “Mislimo ćirilicom“ koja se sprovodi već četvrtu godinu zaredom.
Naš osnovni motiv jeste da se dodelom ZAHVALNICA lokalnim privrednicima oda zasluženo priznanje za njihov svesni podvig zaštite ćiriličnog pisma i očuvanje srpskog identiteta. Naši sugrađani treba da znaju da takav pristup i trud nije ni usamljen niti neprimećen i da ovim putem i mi, kao nacionalna organizacija slobodnih ljudi, dajemo skromni doprinos toj borbi koja je danas potrebnija nego ikad.
Počev od početka ove godine, preko pedeset niških privrednika je dobilo naše zahvalnice. Oni su, ističući reklamu svoje firme na ćirilici, učinili naizgled mali ali zapravo veoma značajan korak u odbrani i očuvanju našeg poljuljanog i uveliko ugroženog nacionalnog identiteta. Tim činom se na onom najbitnijem, mikro-planu, veoma praktično pokazuje i dokazuje da negovanje našeg kulturno istorijskog i jezičkog nasleđa nije nešto nazadno ili sramotno (kako nam se to sublimirano predstavlja kroz višedecenijsku latinizirajuću anti-kampanju), već upravo suprotno – da je slovo (glas, razum) nasleđeno od predaka nešto sveto, a očuvati i unapređeno preneti ga potomcima – vertikala koju svako od nas ima obavezu da prati.
Za spomenutu, kvazi-kulturološku “latinizaciju“ Srbije, smatramo da je najodgovornija naša polusvesna i pomodarska “elita“ (zapravo neodgovorna i kompleksaška), koja bi da na neki instant način (nekom prečicom ako je moguće) što pre postane deo “dominantnog“ Zapada ne mareći pritom za svoj narod, njegove potrebe i interese. Takva, nazovi elita, ne shvata ili ne želi da shvati, da je upravo uređena i posvedočena originalnost (svojevrsnost) ono što obogaćuje i čini moćnom svaku, pa i cenjenu evropsku kulturu. I samo se u Srbiji takvi instant EUropljani “ponosito“ stide svog pisma i, koristeći okupirane medije, proglašavaju retrogradnim ili “zatucanim klerikalcem“ svakoga ko ističe značaj njegovog očuvanja kroz svakodnevnu upotrebu. I dok se narodi poput Rusa, Bugara, Grka, Jevreja i drugih, ponose svojim nelatiničnim pismom i koriste ga “bez problema“ na svojim računarima, mobilnim telefonima, pri pisanju, štampanju knjiga i novina – upotreba slova azbuke Vuka Karadžića u Srbiji je uvek na marginama društvenih procesa i kulture, koja je dobrim delom upravo zbog takvog čina i sama na ivici opstanka.
Dveri zbog svega pomenutog (i nepomenutog) uvek ističu da će u doba savremenih globalizacijskih izazova, samo narodi koji budu u stanju da svojim autentičnim kulturološkim obrascem daju adekvatan odgovor predstojećim svetskim procesima, tj. pruže svoj doprinos, imati mogućnost i da opstanu i budu od koristi celokupnom čovečanstvu. A za to je, pored ostalih pravilno rešenih, bitnih nacionalno-kulturnih pitanja, potrebno ne samo pisati ćirilicom već i misliti njome, na najbolji mogući način i u skladu sa svetlim primerima naše istorije i tradicije.
Informativna služba Povereništva Dveri u Nišu