На дан празника српске и словенске писмености, словенских просветитеља св.Кирила и Методија, Двери Ниша са поносом објављују резултате овогодишње кампање “Мислимо ћирилицом“ која се спроводи већ четврту годину заредом.
Наш основни мотив јесте да се доделом ЗАХВАЛНИЦА локалним привредницима ода заслужено признање за њихов свесни подвиг заштите ћириличног писма и очување српског идентитета. Наши суграђани треба да знају да такав приступ и труд није ни усамљен нити непримећен и да овим путем и ми, као национална организација слободних људи, дајемо скромни допринос тој борби која је данас потребнија него икад.
Почев од почетка ове године, преко педесет нишких привредника је добило наше захвалнице. Они су, истичући рекламу своје фирме на ћирилици, учинили наизглед мали али заправо веома значајан корак у одбрани и очувању нашег пољуљаног и увелико угроженог националног идентитета. Тим чином се на оном најбитнијем, микро-плану, веома практично показује и доказује да неговање нашег културно историјског и језичког наслеђа није нешто назадно или срамотно (како нам се то сублимирано представља кроз вишедеценијску латинизирајућу анти-кампању), већ управо супротно – да је слово (глас, разум) наслеђено од предака нешто свето, а очувати и унапређено пренети га потомцима – вертикала коју свако од нас има обавезу да прати.
За споменуту, квази-културолошку “латинизацију“ Србије, сматрамо да је најодговорнија наша полусвесна и помодарска “елита“ (заправо неодговорна и комплексашка), која би да на неки инстант начин (неком пречицом ако је могуће) што пре постане део “доминантног“ Запада не марећи притом за свој народ, његове потребе и интересе. Таква, назови елита, не схвата или не жели да схвати, да је управо уређена и посведочена оригиналност (својеврсност) оно што обогаћује и чини моћном сваку, па и цењену европску културу. И само се у Србији такви инстант ЕУропљани “поносито“ стиде свог писма и, користећи окупиране медије, проглашавају ретроградним или “затуцаним клерикалцем“ свакога ко истиче значај његовог очувања кроз свакодневну употребу. И док се народи попут Руса, Бугара, Грка, Јевреја и других, поносе својим нелатиничним писмом и користе га “без проблема“ на својим рачунарима, мобилним телефонима, при писању, штампању књига и новина – употреба слова азбуке Вука Караџића у Србији је увек на маргинама друштвених процеса и културе, која је добрим делом управо због таквог чина и сама на ивици опстанка.
Двери због свега поменутог (и непоменутог) увек истичу да ће у доба савремених глобализацијских изазова, само народи који буду у стању да својим аутентичним културолошким обрасцем дају адекватан одговор предстојећим светским процесима, тј. пруже свој допринос, имати могућност и да опстану и буду од користи целокупном човечанству. А за то је, поред осталих правилно решених, битних национално-културних питања, потребно не само писати ћирилицом већ и мислити њоме, на најбољи могући начин и у складу са светлим примерима наше историје и традиције.
Информативна служба Повереништва Двери у Нишу