Niška publika koja se uželela da čuje njihovu autentičnu muziku sa dubokim emocijama, večeras će posle 12 godina u okviru „Evergreen festivala“ na letnjoj pozornici Tvrđave u 21:15 sati, moći da opet konačno čuje čuveni Parni valjak. Iz benda kažu da se raduju koncertu kao i da ima neke simbolike u „evergreen-u“ s obzirom na to koliko i oni kao bend dugo traju.
Bend je primio nagradu šestog po redu „Evergreen festivala“, a gitarista i osnivač benda Husein Hasanefendić rekao je da se raduje koncertu kao i da je i sam prostor fantastičan. Priseća se i prvog dolaska benda u Niš koji pamti po kako kaže, neverovatnim ljudima.
„Moj prvi susret sa Nišom bio je pre mnogo godina, ljudi su bili neverovatni vodili su nas na neka mesta koja su me fascinirala. Bili smo na nekom fakultetu gde je u podrumu neki bend svirao rege. U ono vreme svirati dobro rege bilo je skoro neverovatno. Takođe smo bili i u kafiću u kojem se svirao džez, pa me je ta raznolikost u Nišu za koji nisam znao šta nudi, fascinirala“ – kaže Hasanefendić.
Nakon smrti Akija Rahimovskog novi pevač benda postao je Igor Drvenkar, koji ističe da se još uvek privikava na sve i da iz dana u dan uči i upoznaje Akija kroz bend i njihove priče.
„Nažalost nisam imao priliku da upoznam Akija, ali ga upoznajem svakim danom kroz bend i njihove priče. Od njega učim slušajući ga, on je bio veliki emotivni interpretator i te pesme su otpevane na najlepši mogući način. Velika je čast i privilegija ali ono najlepše je da mi je život bogatiji za ovoliko divnih ljudi od kojih učim svaki dan. Zahvaljujući Parnom valjku živim muziku više nego ikad do sada“ – istakao je Drvenkar.
O Akiju, Husein Hasanefendić kaže da bi moga da priča satima i da je bolno što ga nema jer su zajedno proveli 47 godina. Dodaje da je bila teška odluka da bend ide dalje bez njega ali se kako kaže teši da bi on to razumeo.
„Teška je bila odluka da idemo dalje bez njega ali se tešim da bi on to razumeo. Ono što je naša trenutna borba je dokazati ljudima da je odluka bila opravdana da imamo šta da ponudimo, da nismo tražili njegovu kopiju jer to nije bilo moguće. Tražili smo čoveka koji bi bio svoj i sa kojim ćemo otvoriti novo poglavlje. Obnovila se borba za dokazivanjem“ – dodaje Hasanefendić.
Zaključuje da živimo u vremenu kad nove generacije koriste nove platforme i mnogo njih ne zna šta se sviralo 70-ih i 80-ih. Naglašava da je muzika nekada bila iskrenija, bolja, sadržajnija nego ova danas, pa festivali koji omogućavaju domaćoj sceni da svira pred ljudima, imaju punu podršku a pogotovo ako su orjentisani prema bendovima sa dušom i srcem koji ne jure hitove.
M.T.