Prijateljima, kojima sam obećao da ću im ispričati priču i utiske o Rimu…
Nema ga, osim u sećanjima starosedeoca, kojih takodje više ne može da bude
Palatin je arheološko područje. Odavde sve nekako potiče tu. Kamenje i lišajevi kolko hoćeš. Zgoda i po za mitološka bića i nemani. Ovde je peæina Luperkal, gde je Romula i Rema zatekla vuèica Lupa, koja ih je i održala u životu. Prema ovom predanju, pastir Faustul posle ih je pronašao i sa suprugom Larentijom podigao ovo dvoje. Kada su porasli, ovi momci su prvo ubili svog dedu-strica (koji je uzeo presto od njihovog dede), pa se onda u raspravi oko izgradnje novog grada na obalama reke Tibar pobili medju sobom, gde je Romul odneo prevagu, te nadenuo gradu po sebi ime (Romul! – iliti u prevodu Rim, Roma, kad se to izgovara na matrix).
Rim zaista ima svoje poreklo na Palatinu. Iskopavanja do sto jedan i dva pokazuju da su l¼udi tamo živeli i od pre ovih što poznajemo.
Posle toga mnogi imperatori i drugo građanstvo (pre i carstva naročito, za vreme Republike) su ovde živeli, imali kuće, palate, hramove, bašte, koze i kerove…
Odmah pored palate Lucija Severa je Domicijanov Hipodrom (stadion za trke ili Cirkus, kako ga još zovu). Domicijan je, inače, mnogo voleo konje i njihove trke, pretpostavljam da je bio i strastveni kladioničar, pa je potom i na današnjem Piazza Navona bio izgradio još jedan hipodrom, najveći, sa sve pojilima za njegove konje vrane. Da je danas živ, verovatno bi u Merkatoru-Rodi napravio Monte Las Vegas Karlo.
Palatin i Rimski Forum ispod njega su sada veliki muzej na otvorenom. Posećuje se istom kartom kao Koloseum. Ulaz je sa Via di San Gregorio, ulice koja se pruža odmah iznad Konstatntinovog Luka, idući od Koloseuma.
Tokom Avgustove vladavine, na podruèju Palatina je zapoèeta neka vrsta arheološke ekspedicije – iskopavani su fragmenti orudja iz bronzanog doba. Moderna arheologija je identifikovala dokaze postojanja naseobina iz bronzanog doba na ovom podruèju, pre osnivanja grada. Postoji i muzej (ko bi rekao) na Palatinu u kojem su prikazani artefakti koji datiraju iz perioda pre zvaniènog osnivanja Grada.
Inače, Palatin – to je nepce, ali i nebo, kažu lingvisti.
Sa oko 2,8 miliona stanovnika četvrti najveći grad u Evropskoj Uniji. A ima i još tolko na širem području grada, samo mu fali definicija. Reka Anijen se uliva u Tibar, ko reka Gabrovačka u Nišavu.
Italija je velika zemlja. Danas u njoj celoj živi oko 60 miliona duša. A još koliko ih je razasuto po svetu, amerikama silnim… Prema legendi, grad je osnovan 753. pre Isusa, te samim tim ima istoriju dugu, dugu.
Prema istim legendama, Rim su osnovali braća Romul i Rem, uz sise vučice iz pećine Palatinske, mada je to samo dobrovoljna pevačka družina, i mi se nećemo obazirati ovde na te priče.
Rim je, dakle, iznikao iz seoskih naselja na brdima sedam civilizacija koji su u jednom “istorijskom” trenutku morali da se dogovore oko reke. Posle je došao Cezar.
Ovakav uspeh je zavisio od vojnih osvajanja, trgovačke nadmoći i selektivne asimilacije susednih civilizacija, pre svega civilizacija tamošnjih Srba i Grka.
Rimska vojna dominacija je najpre uništavala sve čega bi se dotakla, pa posle uspostavljala zakone “miroljubivih” senatlija.
Petsto puta su ga gradili i uništavali. Niti su ga ikada sagradili, niti su ga ikada mogli i hteli sa zemljom sravnati. Priča o Neronu koji žari li pali je samo legenda (opet!) – svako rekonstruiše ono što misli da ne valja.
Rim je lep grad.
U srednjem veku, kažu istoričari koji su se pozabavili time, broj stanovnika je smanjen na samo 20.000 (a bilo ih stotine hiljada “za vreme vremena”).
Nakon što je Napoleon, car revolucije francuski odlučio da prohoda kroz neobjedinjene zemlje italskog poluostrva, Rim je počeo ponovo da raste i dobija na snazi i blagostanju.
Poluostrvo je skrojeno, po nacrtima Makijavelija; Rim u sredini, ni jug ni sever, Papska država pride, pa opet glavni grad. Italija, ko što krojismo Nemačku i Francusku, samo Srbiju nikako da skrojimo.
Makijaveli je napisao malo toga. Služio se zatvorskim ćelijama da pobegne od mermera lažnih Republike naroda i za razlikovanje teorije od prakse takozvanih “Rimskog zakonika”…
Makijavelizam je u duši čizme.