Na današnjoj liturgiji čegarskim junacima ispred Ćele Kule niko iz gradskog političkog vrha nije našao zashodno da se pojavi. Jedan opštinski funkcioner i još jedan kome ne znam ime, ali Zorana Perišića, Mileta Ilića, većnika i drugih visokih funkcionera grada, nigde ni od korova nije bilo.
Već ako se ne varam četvrtu godinu, a počelo je na inicijativu bivšeg Episkopa niškog Jovana, 31.maja ispred spomenika Ćele Kula u Nišu, sveštenstvo niških pravoslavnih Crkvi služi parastos i liturgiju u pomen Čegarskim junacima.
Sve to je u sklopu programa obilježavanja Čegarske bitke, odnosno ceremonije i programa koji se nastavlja kod spomenika na brdu Čegar kod Niša.
U Ćele Kuli prvobitno su bile izložene, u znak zastrašivanja lobanje Srba izginulih u bici na Čegru, a poneke su tu ostale sahranjene do danas, mada su mnoge porodice odnijele sa sobom.
Upravo zbog tih sačuvanih lobanja srbskih junaka iz bitke na Čegru i večnog pomena njihovog duela bitno je bilo prisustvo zahvalnih predstavnika gradske Vlasti i građana Niša koji su na taj način željeli da odaju počast i poštovanje precima koji su položući svoj život ucrtali trasu za konačno oslobađanje Niša od Turaka.
Dobro podsjeti u svojoj besjedi jedan niški paroh, da se moramo čuvati zamke u kojoj nam sve postaje institucijalizovano i po unaprijed utvrđenom šablonu, jer će mo na taj način zaboraviti i svoje pretke i svoju istoriju, a tako izgubiti i svoju budućnost.
Ove godine je bilo primetno odsustvo televizijskih ekipa i fotoreportera, ako se izuzme jedna šarmantna novinarka mlađe generacije u kraćoj lepršavoj haljinici, koja je u cilju dobijanja što bolje fotografije obilazila oko Časne trpeze i mladih sveštenika u toku Liturgije.
Ove godine parastosu i liturgiji bio je prisutan i predstavnik Rusko-Srbskog humanitarnog centra iz Niša u uniformi, što bi moglo značiti da počinju duvati neki drugi vetrovi preko Srbije.
Danas i četnici obilježavaju svoj dan i to oni koji se još od Makedoniji bore za slobodu Krst Časni i Slobodu zlatnu.
Autor se ipak vara. Obeležavanje bitke na Čegru i stradanje za slobodu čestitih ustanika organizuje se duže od četiri godine, uz učešće tadašnjih čelnika kao i predstavnika resornog ministarstva. Ove (izborne) godine niške “glavonje“ videle su ćar (za sebe) na nekom drugom mestu – pa… Pozdrav Seletu, ko je dolazio na Čegar zna zašto.
Dosli su Bratimir Vasiljevic – narodni poslanik, Aleksandar Milosavljevic – zamenik predsednika opstine Pantelej i Srdjan Nesic- predsednik Skupstine.
Bata-drvar, Jonićev zet i Muri – sve sami biseri GO Pantelej. Na taj način se spomenik skrnavi.
Mi nismo NISTA zasluzili !
ZASLUZIO JE STEVAN SINDJELIC I NJEGOVI SABORCI , KOJI IZGINUSE ZA DOBRO SVIH NAS I NASE DECE!
Da su znali za koga ginu…
Mnogo je onih sto izadjose ispod komunistickog sinjela,tako da nista nije cudno!A,celnici Nisa nemaju kada da dodju na pomene,u toku je raspodela postizbornog plena i mrvica za satelite SNS-a!
Nije mrvica , Shafte , već senfić ! Veeelika razlika , je l’ da !
Iza Cele Kule, u krugu Vojne bolnice postoji i mala crkva svetih Kozme i Damjana, napravljena odmah po oslobodjenju od Turaka. Sluzila je decenijama kao skladiste. Bilo bi dobro da se osposobi i da sa Cele Kulom predstavlja jednu celinu!
U krugu Vojne bolnice je i spomenik preminulim borcima iz 1. Svetskog rata od posledica tifusa ( 35 000 vojnika).
To su „patriote“ , „Srbi“ … nastavljachi dela znamenitih , pismenih, visokoobrazovanih SRPSKIH politichara i rodoljuba !
A. Rajs je umro od muke i upucenih ruzhnih rechi nekog Srpskog „politichara“, komshije svog.
Ali ovi nashi… neka su zhivi i zdravi ali ne vrede ni pishljiva boba !
Kad bi bio neki ćar, došli bi gradski „lideri“; Ovako, u nerazumevanju istorije, prepustiše direktoru muzeja (koga će smeniti) da glumi velikog hrišćanina.