Vojkan Živković: Jeftinije prihvatilište za pse, nego da Grad plaća odštete za ujede

Vojkan Živković iz Socijaldemokratske partije, apelovao je na konferenciji za novinare da se problem pasa lutalica mora rešiti u Nišu kao i da je jeftinije napraviti prihvatilište za pse, nego da Grad plaća odštete građanima koje ujedu psi. On je tim povodom napisao obraćanje medijima koje prenosimo u celini.

Iako se u prvi mah možda čini da je, u masi drugih i medijski zastupljenijih, ovo ne previše bitna tema, podaci ukazuju da je to zapravo jedan od ozbiljnijih problema sa kojim se suočava Niš kao urbana sredina, kako u komunalnom smislu, tako i po pitanju zdravlja i bezbednosti građana, a na kraju krajeva i priličan atak na inače “tanak” i pun “rupa” budžet Grada Niša, o čemu aktuelna gradska vlast vodi zanemarljivo malo računa.

Svedoci smo, a javljaju i mediji, o velikom broju napuštenih pasa lutalica, ne samo na rubnim delovima Grada Niša, nego i u užem gradskom jezgru. Okupljaju se, često u čoporima, tamo gde ima hrane, a to su stambeni kvartovi, škole i vrtići, dakle tamo gde su ljudi, tamo gde uče, igraju se i borave naša deca. Samo u centru grada, na Trgu Kralja Milana, susrećemo dva velika čopora, koji se povremeno međusobno sukobljavaju i često nasrću na prolaznike.

Recimo, prema podacima niške Hitne pomoći tokom 2013 godine najmanje jedna osoba dnevno zatražila je pomoć lekara zbog ujeda pasa, a uvereni smo da je neprijavljenih slučajeva mnogo više. Lekari o tome izdaju odgovarajuću medicinsku dokumentaciju, nakon čega građani imaju pravo da zatraže obeštećenje od Grada Niša.

Prema izjavama nadležnih u gradskoj vlasti, samo u prvoj polovini te 2013. godine, 200 Nišlija je zatražilo obeštećenje od Grada zbog ujeda pasa, dakle i više no jedna osoba dnevno. Od toga 121 slučaj je završen pred Komisijom za mirno rešavanje sporova, a 79 je završilo na sudu. Obzirom da je minimalna odšteta 50.000 dinara, a ponekad i mnogo više, zavisno od stepena povreda, samo u prvoj polovini 2013. godine, Grad Niš isplatio je vansudski po ovom osnovu gotovo 8 miliona dinara. Kada se tome pridodaju i sporovi koji su završili na sudu usled težih posledica, ta suma ide i do 15 miliona dinara, plus naravno sudski troškovi.

Podaci za 2014 godinu pokazuju da je bilo 330 odštetnih zahteva u ukupnom iznosu od 26 miliona dinara, od čega je Grad putem nagodbi isplatio 12 miliona dinara. To svakako ne možemo smatrati uspehom, jer tome valja pridodati i one zahteve koji su sudski procesuirani, kao i ona vansudska poravnanja koja ova sporovozna vlast još nije isplatila.

Mi iz Socijaldemokratske stranke smatramo da zapravo kod nadležnih i u Gradskom vrhu ne postoji volja i želja da se taj problem adekvatno i trajno reši. Da je tako, i da za rešavanje problema pasa lutalica nije potrabno ni neko veliko znanje, ni veliki novac pokazuje dobra praksa nekih drugih gradova koji su izgradnjom adekvatnih i uslovnih azila za pse rešili ovaj problem. Utrošivši svega između 3 i 6 miliona dinara, zavisno od veličine grada i broja pasa lutalica, trajno su rešili pitanje njihovog humanog zbrinjavanja i povećali bezbednost svojih građana, ali i višestruko smanjili davanja iz svojih budžeta po pitanju odštetnih zahteva.

Nasuprot tome, a po izjavi Predsednika Komisije za mirno rešavanje sporova Grada Niša, iako je Gradonačelnik Niša krajem 2014 dao nalog da se izgradi azil za pse, rešenje ovog problema nije ni blizu, te nema izgleda da Niš u skorije vreme dobije azil za pse, pošto je to, po njegovim rečima, veoma skupo.

Što se tiče 2015 godine, JKP “Mediana” je 29.12.2014. podnela Skupštini Grada Niša na usvajanje Program rada Zoohigijenske službe za 2015. Odlučujući o tome SG Niša nije našla za shodno da isti odobri pre kraja juna, dakle tek nakon 6 meseci. Odobrena sredstva za rad ove službe su 8 miliona dinara za tekuću godinu. Obzirom na već poznato ogromno dugovanje Grada Niša prema JKP “Mediana”, taj novac biće utrošen, kada, ako i ukoliko ga bude, na hvatanje pasa i mačaka lutalica, njihovo privremeno zbrinjavanje, čipovanje i veterinarski tretman, nakon čega se životinje ponovo vraćaju na ulice, na mesta na kojima su uhvaćene. Da se i našalimo malo i pored ozbiljnosti teme, i pored najbolje volje, nama socijaldemokratama je teško da poverujemo da radnici Zoohigijene vode baš preciznu evidenciju gde je koji pas uhvaćen. Uostalom, ukoliko se to hvatanje i sterilizacija zaista sprovode tako kako čelnici Grada i odgovorni tvrde, ne možemo a da se ne zapitamo kako to da se populacija pasa lutalica u Nišu iz godine u godinu povećava, umesto da se smanjuje?

Sve gore navedeno ukazuje nama iz Socijaldemokratske stranke, ali i svim građanima Niša, da trenutna gradska vlast i u ovom segmentu radi loše, da joj zdravlje i bezbednost dece i građana, kao i domaćinsko upravljanje gradskom kasom uopšte nisu na listi prioriteta. Jer, kako drugačije objasniti činjenicu da Grad Niš nema novca za izgradnju azila za pse, ali ga očigledno ima za isplatu višestruko skupljih odšteta.

gradjanin.rs