Zagledaj se duboko, duboko u prirodu i tada ćeš sve bolje razumeti – Albert Ajnštajn (povodom Dana planete Zemlje, 22.aprila)
Međunarodni Dan planete Zemlje – 22. april – obeležava se širom sveta različitim manifestacijama u cilju skretanja pažnje gradjanima na značaj očuvanja prirode i sprečavanja negativnih posledica po životnu sredinu.
Svakodnevno se može čuti da su šume, naročito prašume, izuzetno značajne za opstanak života na planeti Zemlji. Sa svojih pet miliona kvadratnih kilometara površine, što čini više od polovine površine svih tropskih šuma na planeti, Amazonska prašuma najveća je na svetu.
U ne tako dalekoj prošlosti šumski ekosistemi zahvatali su 14% ukupnog kopna na Zemlji, dok je ta cifra danas jedva 6%. Svi proračuni pokazuju da ako se trenutni trend razaranja nastavi, planeta bi bez ijednog prašumskog stabla veoma lako mogla da ostane već do kraja 21. veka. U takvoj, za sada hipotetičkoj situaciji život bi bio teško održiv, a po mišljenju i analizama eminentnih svetskih klimatologa i biologa, čak i nemoguć.
Šume se svakodnevno uništavaju pre svega neplanskom i ilegalnom sečom. A koliko su šume važne, pokazuje se iz dana u dan. Ovo su najvažniji razlozi zašto je neophodno čuvati šume:
– Šume su “pluća planete” i najodgovornije su za proizvodnju kiseonika u procesu fotosinteze. Kiseonik je neophodan gas koji i mi udišemo. Osim toga kiseonik je i glavni sastojak ozona O3 pa se i debljina ovog omotača smanjuje, što dovodi do porasta obolelih od malignih oboljenja kože, pre svega melanoma.
– Uništavanjem šuma, dolazi do povećanja količine CO 2 koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva. Biljke ga koriste u procesu fotosinteze i na taj način smanjuju njegovu količinu u atmosferi. Ugljen-dioksid je najvažniji uzročnik pojave efekta “Staklene bašte”- globalnog zagrevanja.
– Uništavanje šuma dovodi do narušavanja celokupnog ekosistema. Naime, šume ne podrazumevaju samo drveće već i ostale biljke i životinje koje svoje stanište nalaze tamo.
-Jedan od razloga zbog kojih nastaju klizišta je i neplanska seča šuma, jer drveće svojim korenom “drži” zemljište, pa tako sprečava i pojavu erozije i bujica, odnosno poplava. Šume su kao živi sunđeri i upijaju veliku količinu vode.
– Šume su jedan od najznačajnijih ekonomskih resursa. Pravilna eksploatacija i redovno pošumljavanje svakoj zemlji na svetu mogu doneti dugoročan, siguran i isplativ profit.
– I najvažnije. Opstanak više od dve trećine kopnenih vrsta, prema podacima WWF-a (World Wildlife Fund), zavisi od šuma. Na osnovu svega ovoga može se zaključiti da opstanak cele planete zavisi od ispravnog odnosa prema šumskim resursima.
Priroda je jedina knjiga koja na svim stranicama nudi mnogo sadržaja – Gete
Poštovana profesorka, neće Vas čuti političari korumpirani od onih koji uništavaju šume profita radi. Baš zato što je modus vivendi njihovog bednog života korupcija i profit oduzeće nam i kiseonik nasušni. Ako je ikakve sumorne pravde na ovom svetu – i taj ljudski zmijarnik poboljeva od karcinoma, od sušenja pluća, od ludila… što su sami prizvali. Ja im želim pun bilans neizlečivih bolesti.